Siti je konačno osvojio trofej za kojim su žudeli, Ligu šampiona, zahvaljujući trenerovoj žeđi za inovacijama i odbijanju da postane samozadovoljan.
„Šampioni Evrope, znamo šta smo“. To je bio uzvik koji su navijači Mančester sitija ispalili u trenutku kada su probavili svoju finalnu pobedu Lige šampiona nad Interom. Možda to nije bio najubedljiviji nastup sa strane Pepa Gvardiole, ali su u Istanbulu shvatili ono što je katalonski trener više puta nazivao snom.
Siti je sanjao da osvoji Ligu šampiona još od preuzimanja grupe Abu Dabi junajteda 2008. godine, a još više otkako je Gvardiola postao trener kluba 2016. Trebalo je 15 godina i više od 2 milijarde funti ulaganja, ali Sitiju su konačno ono što su dugo želeli da budu i osećali da treba da budu: neosporno najbolji tim u Evropi.
Pobeda u subotu ne samo da je Sitiju skinula majmuna iz Lige šampiona, već je i postala tek drugi engleski tim koji je osvojio tripletu, titulu Ligi šampiona, u Premijer ligi i FA kup. Trostruki trofej je bio ponos i radost Mančester junajteda, ali sada je Siti dostigao to dostignuće.
Halandov faktor
Erling Haland ne samo da je postigao zapanjujuća 52 gola, već je dodao novu dimenziju Sitiju. Jedina prava sumnja u Gvardiolinu ekipu u prethodne dve sezone bio je nedostatak odgovarajućeg centarfora. Zaista, u finalnom porazu Lige šampiona 2021. od Čelsija, počeli su bez napadača.
Gvardiola je osvojio nekoliko titula bez tradicionalnog napadača – i sa Barselonom i sa Sitijem – ali nedostatak monstruoznog prisustva u kutiji je omogućio timovima da se naslone na njegovu stranu i guše ih ako im blokiraju prolazne trake.
Haland je, dakle, bio fenomenalna žarišna tačka, a njegove jedinstvene osobine dovele su do toga da je Siti promenio stil igre da bi mu se prilagodio. Prekinuli su napade bekova i igrali direktniji fudbal, često su pogađali Norvežanina dugim loptama na odmoru.
Takođe su igrali svoj uobičajeni zamršeni fudbal u dodavanju, i dok u prošlosti nisu imali ko da dovrši obećavajući potez iz neposredne blizine, sada imaju najboljeg napadača na svetu koji može da zakucava pasove ili ždere druge lopte, čineći korišćenje njegovih izuzetnih refleksa kao i njegove fizičke snage.
Siti je takođe prihvatio Halanda van terena. Tajms je izvestio da je klupski kuvar osmislio posebnu ishranu za Norvežanina, dajući mu 200 grama hrane više nego njegovi saigrači, a čak je i uvezao vrhunski losos na zahtev igrača.
Haland je prihvatio taj poseban status i otvoreno je govorio o činjenici da ga je Siti doveo u klub da osvoji Ligu šampiona, takmičenje kojim je fasciniran od svoje sedme godine.
Osloboditi se Kansela i osvežiti tim
Gvardiola se nikada nije ustručavao da ukloni ometajuće prisustvo igrača iz svojih timova, jer se otarasio Ronaldinja i Deka čim je prešao u Barselonu, kao što je i isterao Zlatana Ibrahimovića iz kluba posle jedne kampanje.
Ove sezone Žoao Kanselo je bio igrač za koga je smatrao da mora da ukloni. Portugalac je bio jedan od najboljih igrača Sitija u prethodne dve sezone, ali nije dobro podneo izostanak iz tima. Prema pisanju Tajmsa, za Portugalca je rečeno da se „ponašao kao dete“ kada je pao, a čak je i nosio slušalice tokom timskog razgovora dok je sedeo na podu.
Gvardiola je brzo reagovao i odmah ga je poslao na pozajmicu u Bajern Minhen, iako je rizikovao da pojača rivala iz Lige šampiona. Zaista, Siti se sastao sa Bajernom u četvrtfinalu, iako Kančelo nije startovao u prvoj utakmici, koju je Siti dobio sa 3-0.
Iako nema nagoveštaja da su to bili remetilački uticaji, Gvardiola je takođe prodao Gabrijela Hezusa, Aleksandra Zinčenka i Rahima Sterlinga tokom leta jer su želeli da imaju više redovnih mesta u timu. Sva trojica su bili kvalitetni igrači, ali je osvežavanjem sastava obezbedio da svi budu na istoj strani.
Zahtevaju više jedinstva
Osim što je osigurao da se otarasio svih loših jabuka, Gvardiola je naporno radio da bi se Siti ponovo osećao kao tim. Timovi koji osvoje više trofeja često mogu izgubiti glad, želju i njihov osećaj zajedništva. Gvardiola je smatrao da njegova strana gubi osećaj jedinstva i nastojao je da se pozabavi time.
Posle povratničke pobede Sitija protiv Totenhema rezultatom 4-2 u januaru, mogao je da pohvali borbenost svojih igrača, ali je umesto toga krenuo u neverovatnu tiradu, optužujući ih da su „srećan tim za cveće“. Tada im je slao vrlo javnu poruku, ali je i privatno izneo svoju poentu.
Prema pisanju Tajmsa, Gvardiola je bio razočaran što njegovi igrači nisu pružili podršku Riku Luisu kada ga je Pjer-Emil Hojbjerg iznova faulirao protiv Totenhema. Svojim igračima je čak pokazao i sliku tinejdžera kako sam leži na terenu.
Poruka je na kraju procurila, a njegovi igrači više nisu bili stidljivi da skidaju protivnike sa lopte, primer toga je bio kada je Fil Foden uzeo Bena Vajta u meču za titulu protiv Arsenala.
Taktičke inovacije
Gvardiola je stekao naviku da igra igrače na novim pozicijama tokom svoje karijere, a najveća inovacija ove sezone bila je postavljanje Džona Stounsa u hibridnu ulogu: jednim delom desnog beka, drugim delom defanzivnog veznog.
Takođe je napravio prirodnog centralnog beka Nathana Akea u levog beka, i to prokleto dobrog, dok je igrao Manuela Akanjija u celoj odbrani da bi napravio razne rupe. Igrao je igrače u koje veruje na pozicijama koje im nisu poznate, umesto da se drži igrača kojima više nema poverenja.
Osim što se otarasio Kansela, bio je nemilosrdan sa Ajmerikom Laportom, koji se jedva pojavio od remija 1-1 u Notingem Forestu u februaru. Igrao je ne manje od šest različitih igrača na poziciji levog beka.
„Ne možete igrati na isti način šest ili sedam sezona, iz dva razloga“, objasnio je Gvardiola prošlog meseca. „Prvo, imate različite igrače. I drugo, protivnici se ne brane na isti način od vas, jer vas poznaju. Oni otkrivaju tajne koje imate. Oni rade protiv-sistem, a vi morate da kreirate drugi sistem, ofanzivno i defanzivno.”
Korišćenje naknada za Premijer ligu kao gorivo
Uspeh Sitija ove sezone je bio izuzetan, ali dolazi i sa zvezdicom – 115 tužbi koje je Premijer liga podnela protiv njih u februaru zbog navodnog kršenja finansijskih pravila lige. Krivnicima Sitija, optužbe, koje su usledile nakon sankcija UEFA godinama ranije iz sličnih razloga, pokazale su da se klub oseća kao da može da radi šta hoće. Ali Gvardiola je uspeo da ih iskoristi u svoju korist, slikajući Siti kao žrtve.
To je uloga koju je igrao dok je bio menadžer Barselone, za koju je voleo da kaže „dolazi iz male zemlje, Katalonije“. Tada je prešutio činjenicu da je ova njegova matična regija bila jedna od najbogatijih u Španiji, a njegov klub jedna od najmoćnijih sila u španskom fudbalu.
Sa Sitijem je umanjio milijarde funti ulaganja koje je klub dobio od grupe Abu Dabi junajted, kao i činjenicu da njegov tim u suštini ima moć nacionalne države iza sebe. Ali nije bitno. Optužbe su objavljene dan nakon što je Siti izgubio od Totenhema sa 1-0 i – ako se ne računa njihov poraz od Brentforda poslednjeg dana prvenstvene kampanje – to je bila poslednja utakmica koju će izgubiti ove sezone.
Nadmašuju skoro sve
Siti nije osvojio svaki trofej koji je važan ove sezone. Ostavljajući po strani lošu prirodu finala protiv Intera – a evropska finala često imaju tendenciju da budu teška posla – oni su razdvojili svoje najveće rivale u Engleskoj i Evropi.
Porazili su Mančester junajted sa 6-3 na Etihadu u oktobru, a zatim ponovo pobedili svoje komšije u finalu FA kupa. Rezultat od 2-1, a Junajted je kasno pogodio prečku prikrili su činjenicu da je Siti dominirao utakmicom i da je mogao da ga izbaci iz vida u prvih šest minuta.
Takođe su pobedili Liverpul, svog najvećeg rivala u poslednje četiri godine, sa 4-1 u aprilu. A u borbi za titulu protiv Arsenala, koji je vodio Premijer ligu veći deo sezone, razbili su Tobdžije, takođe pobedivši sa 4-1.
Iako je Arsenal ostao na vrhu posle tog meča, svi, uključujući i Mikela Artete, znali su da je trka za titulu praktično završena i da će Siti pobediti u svojim utakmicama. Na kraju su osvojili svoju treću uzastopnu krunu sa tri utakmice zaostatka.
Siti je bio još nemilosrdniji u FA kupu, a kontroverzni penal Bruna Fernandesa u finalu bio je jedini gol koji je primio u šest utakmica u takmičenju, dok je postigao 19. Ali sačuvali su svoje najbolje nastupe za Ligu šampiona. Uništili su RB Lajpcig sa 7-0, a zatim savladali moćni Bajern Minhen sa 3-0. Zatim je došao Real Madrid, Sitijev bete noir koji ih je dva puta pobedio u polufinalu.
Siti je porazio aristokrate evropskog fudbala sa 4-0 u revanšu na stadionu Etihad, što je Gvardiola nazvao svojim najboljim učinkom u Ligi šampiona. Sada ima trofej koji ide uz njega, pružajući završni dodir njegovom najvećem remek-delu.
