Fudbal je sport koji je inspirisao brojne priče, legende i mitove. Međutim, neki od tih priča su jednostavno preuveličane ili potpuno izmišljene. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti sa pet najvećih fudbalskih mitova koji i danas žive među navijačima i ljubiteljima fudbala.
5. Indija – Svetsko Prvenstvo 1950
Postoji čuvena priča o tome da se indijska fudbalska reprezentacija nije pojavila na Svetskom prvenstvu 1950. zbog banalnog razloga. Ovaj događaj je postao legenda, ali da li je to zapravo mit ili istina? Otkrićemo vam u nastavku…
Istina je da se indijska fudbalska reprezentacija zaista nije pojavila na Svetskom prvenstvu 1950. međutim, razlog za to nije bilo nedostatak kvalifikacija ili slično. U stvari, indijska reprezentacija je bila pozvana da učestvuje na prvenstvu, ali su odbili da na istom prisustvuju.
Postoji nekoliko različitih verzija priče o tome zašto je Indija odbila da učestvuje na Svetskom prvenstvu 1950. Jedna od najpopularnijih verzija kaže da su indijski fudbaleri odbili da igraju jer su morali da igraju bosonogi na turniru, što je bilo protiv njihove kulture.
Druga verzija priče kaže da su indijski fudbaleri odbili da idu jer nisu želeli da plate sami putne troškove do Brazila. U to vreme, FIFA nije pokrivala putne troškove reprezentacija, pa su mnoge zemlje morale same da plate svoje putovanje.
Treća verzija priče kaže da su indijski fudbaleri jednostavno bili preopterećeni drugim obavezama i nisu imali vremena da se pripreme za turnir.
Nezavisno od razloga, činjenica je da se indijska reprezentacija nije pojavila na Svetskom prvenstvu 1950, što je bio veliki propust za indijski fudbal. Da su otišli na turnir, možda bi uspeli da postignu nešto veliko i stvore trajan uticaj na svetskoj fudbalskoj sceni.
Međutim, vredi napomenuti da se indijska reprezentacija u poslednjih nekoliko godina vratila na fudbalsku scenu i pokušava da ponovo stvori svoje ime u svetskom fudbalu. Uz pravu strategiju i investicije, Indija bi mogla da postane značajan igrač u svetskom fudbalu u budućnosti.
4. Runi i obaranje rekorda Bobija Carltona
Bivši igrač Manchester Uniteda i kapiten engleske reprezentacije, Vejn Runi, oborio je rekord Bobija Čarltona po broju postignutih golova za Englesku 2015. godine. Rooney je postigao 50. gol za Tri lava iz jedanaesterca na utakmici kvalifikacija za EURO 2016 protiv Švajcarske, čime je oborio rekord Bobija Čarltona od 49 golova koji je stajao još od 1970. godine, kada je Čarlton bio deo engleske reprezentacije koja je osvojila Svetsko prvenstvo.
Iako je Runijev uspeh impresivan, kritičari tvrde da je većina njegovih golova postignuta na utakmicama kvalifikacija protiv slabijih protivnika ili u prijateljskim utakmicama koje nemaju takmičarski značaj. Oni ističu da je Čarlton postizao svoje golove uglavnom protiv jačih protivnika na velikim takmičenjima.
Ipak, to nije sasvim tačno. Runi je postizao golove protiv slabijih protivnika poput Kazahstana, Belorusije i San Marina, ali je takođe postizao golove protiv jačih protivnika kao što su Brazil i Argentina. Od svojih 49 golova, sedam je postigao na velikim takmičenjima. Takođe, od ukupno 53 međunarodna gola, 16 ih je postigao na prijateljskim utakmicama.
Sa druge strane, Čarlton je postigao manje golova na velikim takmičenjima – samo pet, dok je 22 od njegovih 49 golova postignuto na ne-takmičarskim utakmicama.
Zaključno, može se reći da su dostignuća oba igrača u pogledu postizanja golova za Englesku podjednako impresivna. Kritičari Runija su uglavnom u zabludi kada tvrde da je postizao golove samo protiv slabijih protivnika kako bi oborio Čarltonov rekord.
3. Poraz Engleske od SAD na SP 1950
Fudbalska legenda Engleske, Vot Winterbotom, imao je planove da zapocne svoju kampanju na Svetskom kupu 1950. godine sa velikom pobedom nad Cileom. U timu su bili legende kao što su Bilij Vrajt, Tom Fini i Sten Mortensen. Međutim, njihova prva pobeda na Svetskom kupu, 2-0 protiv Cilea, bila je kratkog veka jer su nakon toga pretrpeli šokantan poraz od SAD, tima koji se sastojao od polu-profesionalnih igraca. Taj poraz izazvao je talas neverice u fudbalskom svetu, a nakon toga su izgubili od Španije i ispali iz takmičenja.
Ovakva velika pobeda nekog autsajdera izaziva legende koje se prenose iz generacije u generaciju. Pojavile su se i dve mitomanije koje su stvorili engleski mediji. Prva je da su engleski novinari objavili vest o utakmici sa rezultatom 10-1 u korist Engleza, verujući da je bilo greške u štampanju kada su dobili informaciju da je rezultat 0-1 za SAD. Druga tvrdi da su novine sutradan izašle sa crnim ivicama kao na pogrebu.
Međutim, nijedan od ovih mitova nije istinit. Iako je taj poraz bio veliko razočaranje za engleski fudbal, novine su o tome izvestile na isti nacin na koji bi izvestile o bilo kojoj drugoj utakmici tog vremena. Tvrdnja da Engleska više nikad nije nosila plavi dres nakon što su izgubili utakmicu u tom dresu je takođe pogrešna. Tri lava su igrala u kraljevsko plavom dresu u prijateljskoj utakmici protiv Perua samo devet godina kasnije.
2. Pele i 1000 golova u karijeri
Brazilski fudbaler Pele je jedan od najvećih fudbalera svih vremena i tokom svoje karijere postigao je preko 1000 golova. Postavlja se pitanje kako je to moguće i da li su svi ovi golovi priznati.
Pele je započeo svoju profesionalnu karijeru sa Santosom kao tinejdžer 1956. godine i tamo proveo većinu svoje karijere. On je postigao svoj prvi gol za Santos sa samo 16 godina, a svoj poslednji sa 36 godina u međunarodnoj utakmici protiv Poljske. U toj karijeri, Pele je postigao neverovatnih 643 gola u 656 utakmica za Santos.
Ipak, broj od 1000 golova uključuje i utakmice za reprezentaciju Brazila, prijateljske utakmice, kao i druge nezvanične utakmice. Prema Peleovim rečima, on je postigao svoj hiljaditi gol 19. novembra 1969. godine u utakmici protiv Vaska da Gamyja, međutim, ovaj podatak nije zvanično potvrđen.
Većina fudbalskih istoričara se slaže da je Pele postigao manje od 1000 golova u svojoj karijeri, ali i dalje se smatra da je on jedan od najboljih igrača svih vremena. Pele je, bez sumnje, imao impresivnu karijeru, osvojio tri Svetska prvenstva sa reprezentacijom Brazila i dobio mnoge individualne nagrade i priznanja. Bez obzira na tačan broj golova koje je postigao, Pele će zauvek ostati u srcima fudbalskih navijača širom sveta kao jedan od najvećih igrača u istoriji ovog sporta.
Između ostalog, legendarni fudbaler je odigrao i jedan meč sa Santosom u našoj zemlji, i to protiv Radničkog iz Kragujevvca.
1. Mesi i zabrana igranja zbog zdravstvenih problema
Jedan od najpoznatijih mitova u fudbalu je onaj koji se tiče Lionela Mesija, najboljeg fudbalera današnjice. Prema ovom mitu, Mesiju je u mladosti dijagnostifikovan problem sa rastom, što je dovelo do toga da mu lekari zabrane igranje fudbala kako bi se sprečilo dalje oštećenje. Navodno, Messi je dokazao lekarima da su pogrešili i da je spreman da igra, a zatim je krenuo da pobeđuje na svim nivoima, od lokalnih turnira u rodnoj Argentini do najvećih fudbalskih pozornica sveta.
Međutim, ovaj mit nema nikakvu osnovu u stvarnosti. Messi je zaista imao problem sa rastom kao dete, ali nikada mu nije zabranjeno da igra fudbal. U stvari, upravo je fudbal bio ono što mu je pomoglo da prevaziđe ovaj problem. Mesi je počeo da trenira fudbal sa samo pet godina, a već sa deset godina je otkrivena njegova izuzetna nadarenost.
Dok je rastao, Mesi je koristio hormonsku terapiju koja mu je pomogla da dostigne normalnu visinu. Međutim, ova terapija nije imala nikakav uticaj na njegovu igru i nikada mu nije bilo zabranjeno da igra fudbal.
Ipak, ovaj mit o zabrani igranja zbog problema sa rastom postao je vrlo popularan i često se ponavlja u medijima i na društvenim mrežama. To pokazuje koliko fudbalske legende poput Lionela Mesija mogu biti inspirativne i kako mitovi o njihovom životu i karijeri mogu da stvore neverovatne priče koje će se prenositi s generacije na generaciju.
Zaključno, fudbalski mitovi su sastavni deo istorije ovog sporta i predstavljaju deo njegovog nasleđa. Iako se neki mitovi ne mogu potvrditi, oni i dalje žive u svetu fudbala i doprinose bogatoj priči ovog sporta.
