Sportske aktivnosti su uzbudljive i obogaćujuće, ali nose rizike, posebno za oralno zdravlje.
Povrede zuba u sportu su česte i mogu imati dugotrajne posledice ako se ne reše brzo i efikasno.
Razumevanje učestalosti i uticaja ovih povreda je ključno za sportiste i trenere kako bi naglasili važnost neposredne brige i strategija prevencije.
Avulzija zuba (Izbačeni zub)
Avulzija je povreda zuba koja se često se susreće u kontakt sportovima kao što su ragbi, boks i fudbal, predstavlja tešku povredu zuba gde je zub potpuno izbačen iz svog ležišta usled jakih udaraca u lice.
Neposredni odgovor na ovakvu povredu je ključan za preživljavanje zuba.
Prvi korak u prvoj pomoći je da se zub uzme za krunu (vidljivi deo iznad desni) i izbegne dodirivanje korena, jer su delikatne ćelije korena ključne za proces reimplantacije.
Važno je da izbačeni zub ostane vlažan. Najbolje je da se staviti zub u posudu s mlekom ili u pljuvačku povređene osobe, i nikada u vodu, jer osmotski pritisak vode može izazvati pucanje ćelija na površini korena.
Zub treba što pre ponovo umetnuti u svoje ležište od strane stomatologa, idealno unutar 30 minuta od nesreće, iako su uspešne reimplantacije izvedene i do 60 minuta posle povrede.
Jednom u stomatološkoj ordinaciji, stomatolog će proceniti povredu i možda nežno očistiti ležište i zub pre reimplantacije. Zatim se zub stabilizuje šinom koja ga pričvršćuje za susedne zube, obično nekoliko nedelja, kako bi se pomoglo izlečenju.
Nakon reimplantacije, zub može zahtevati dalje tretmane kao što je terapija kanala korena, posebno ako je zub bio van usta duži period ili ako je koren počeo da se suši.
Intruzija zuba
Intruzija zuba predstavlja jednu od ozbiljnijih dentalnih trauma, posebno učestalu u sportovima visokog kontakta gde su česti aksijalni udari u usta ili vilicu. Ova povreda uključuje silovito guranje zuba u vilicu.
Za razliku od avulzija ili ekstruzija, gde je zub pomeran spolja ili potpuno izbačen, intruzija gura zub dublje u njegovo alveolarno ležište, uzrokujući potencijalno ozbiljnu štetu na strukturama koje podržavaju zub.
Komplikacije koje nastaju zbog intruzije zuba su značajne zbog traumatičnog udara na periodontalni ligament i alveolarnu kost. Oštećenje korena i pulpe je gotovo neizbežno. Pulpa, koja sadrži živce i krvne sudove zuba, može postati nekrotična zbog prekida njenog krvotoka.
Dalje, jedna od ozbiljnijih posledica intruzivne povrede je ankiloza, koja nastaje kada se kost direktno spoji sa zubom, eliminirajući periodontalni ligament. Ovo može dovesti do problema izbijanja zuba, posebno kod mladih čije vilice još uvek rastu, potencijalno narušavajući poravnanje i razmak između zuba.
Lečenje varira u zavisnosti od:
- Težine intruzije
- Starosti pacijenta
- Zdravstvenog stanja pogođenog zuba
Kod manje ozbiljnih intruzija, stomatolog može odlučiti da sačeka i dopusti da se zub prirodno ponovo izbije.
Ovaj konzervativni pristup se pažljivo prati kako bi se osiguralo da zub zaista ponovo zauzme svoju ispravnu poziciju i da se ne razviju dalje komplikacije.
Pukotina ili prelom zuba
Pukotina ili prelom zuba je česta posledica sportskih povreda gde dolazi do direktnih udaraca u lice ili vilicu. Ova vrsta dentalne traume može uključivati oštećenja koja se kreću od manjih čipova do ozbiljnih preloma koji prodiru kroz gleđ u dublje slojeve zuba.
Vrste preloma:
- Prelomi krune: Ovi prelomi pogađaju vidljivi deo zuba iznad linije desni.
- Prelomi korena: Prelomi korena su izazovni jer nisu vidljivi golim okom i obično zahtevaju dentalno snimanje
Primarni uzrok dentalnih preloma u sportu je trauma od direktnih udaraca, koji mogu nastati tokom padova, sudara ili kontakta s tvrdim površinama ili opremom. Ugao i snaga udarca određuju prirodu i težinu preloma.
Lečenje puknutog ili prelomljenog zuba u velikoj meri zavisi od težine i lokacije preloma.
Evo tipičnih tretmana:
- Kompozitni nadograd: Za manje prelome, posebno one ograničene na gleđ, kompozitna smola može se koristiti za popunjavanje pukotine i obnavljanje oblika i izgleda zuba.
- Krunisanje: U slučajevima kada je oštećen značajan deo krune, može biti potrebna dentalna kruna.
- Terapija kanala korena: Ako prelom prodire u pulpu, potrebna je terapija kanala korena.
- Ekstrakcija i zamena: U teškim slučajevima kada se zub ne može spasiti, kao što su obimni prelomi korena ili kada je strukturalni integritet zuba kompromitovan, može biti potrebna ekstrakcija.
Pomeranje zuba (Luksacija)
Pomeranje zuba, ili luksacija, je vrsta dentalne povrede gde je zub pomeran iz svoje originalne pozicije ali nije potpuno izbačen iz usta.
Povrede luksacije su uglavnom kategorisane u dve vrste: intruzivna i ekstruzivna luksacija, svaka uključuje različite pravce pomeranja i zahteva specifične tretmane.
Intruzivna luksacija
Intruzivna luksacija nastaje kada je zub silovito gurnut dublje u vilicu.
Ova vrsta povrede je posebno teška jer oštećuje strukture koje podržavaju zub, uključujući periodontalni ligament i okolnu alveolarnu kost. Intruzivna luksacija takođe može uticati na pulpu zuba, dovodeći do nekroze zbog prekida njenog krvotoka.
Lečenje često uključuje pažljivo praćenje da se vidi da li će zub sam ponovo izbiti. Ako zub ne izbije sam ili ako je intruzija ozbiljna, stomatološki stručnjaci mogu biti primorani da izvedu hirurško repozicioniranje ili ortodontsku intervenciju kako bi postepeno vratili zub u njegovu ispravnu poziciju.
Ekstruzivna luksacija
Ekstruzivna luksacija se odnosi na zub koji je delimično pomeran, obično napolje ili bočno. Ova vrsta pomeranja čini zub nestabilnim ili pokretnim i može izazvati značajnu nelagodnost ili bol. Neposredni tretman obično uključuje nežno vraćanje zuba u njegovu originalnu poziciju.
Dentalna šina može biti postavljena na nekoliko nedelja da stabilizuje zub dok se ligament i kost zarastaju. U nekim slučajevima, nakon repozicioniranja može biti potrebna terapija kanala korena, posebno ako je pulpa oštećena ili postoji rizik od infekcije.
Prvi korak u lečenju povreda luksacije obično je pažljiv i temeljan pregled, uključujući rendgenske snimke ili druge oblike dentalne imidžing tehnike da se proceni obim oštećenja zuba i okolnih tkiva.
Nakon ove procene, stomatolog može ručno repozicionirati zub ako je potrebno. Nakon repozicioniranja, zub se obično stabilizuje pomoću fleksibilne šine koja ga sidri za susedne zube, omogućavajući periodontalnom ligamentu i alveolarnoj kosti da zaceljuju.
Zaključak
Iz priloženog, možemo videti ključnu ulogu zaštitne opreme poput štitnika za usta, kaciga i mrežica za lice u sprečavanju sportskih povreda zuba.
Podjednako važno imati brz i odgovarajući tretman nakon povrede, koji je važan za osiguranje dugoročnog oralnog zdravlja i sigurnog nastavka učešća u sportskim aktivnostima.
