Slomljeni Totenhem plaća cenu četiri godine loših odluka Bilo je mnogo trenutaka u poslednje četiri izgubljene godine kada se činilo da je Totenhem Hotspur konačno, na totalnom dnu. Prvo su to bili porazi od minhenskog Bajerna i Brajton i Hov Albiona koji su pokazali da je era Maurisija Poketina došla do kraja, zatim je to bio poraz od 3-0 od zagrebačkog Dinama, čiji je menadžer u tom trenu bio poslat u zatvor, mesec dana pre nego što je Žoze Murinjo otpušten. Računaju se i pet ligaških poraza Nuna Espirita Santa, posebno 3-1 u Arsenalu, ili 3-0 od Mančester junajteda koji je okončao njegovu vladavinu. Barnli u gostima kod Antonija Kontea, ili Lester Siti u gostima, ili Šefild junajted u gostima, kada su Sparsi odustali od ovosezonskog FA kupa. Čak se i Bornmut prošle nedelje osećao kao nadmoćan nad klubom u konstantnom padu. Sve dok se nije desio Njukasl Totenhem je smenio Kristijana Stelinija sa mesta privremenog glavnog trenera Gledajući unazad, svi ti loši trenuci, koliko god bolni u to vreme bili, bili su samo manji padovi i prepreke na putu u poređenju sa današnjim parkom Sent Džejms. Ako želite da znate kako izgleda pravo deklasiranje , samo pogledajte prvih 21 minut ove utakmice.
Ova prva polovina prvog poluvremena, kada je Njukasl junajted postigao pet od svojih šest golova, bila je verovatno najgora produžena sekvenca fudbala koju ćete ikada videti sa strane Premijer lige. Ne samo u relativnom smislu, s obzirom na to da Spursi nominalno jure mesto među prva četiri, završili su na četvrtom mestu prošle sezone i imaju igrače jednako dobre kao Hari Kejn i Son Heung-min, već i u apsolutnom smislu: niko na ovom nivou ne pojavljuje negde, a kamoli u prvoklasnom takmičenju i igra ovako loše. Privremeni menadžer Kristijan Stelini priznao je da je to bio najgori učinak koji je ikada video i svi se moramo složiti sa tim .Ovo je bio nenastup ne-tima, koji je savršeno predstavljao klub bez menadžera, bez pravaca.
Već nedeljama je jasno da se Totenhem više ne drži na okupu: nema duha, nema samopouzdanja, nema jedinstva, nema organizacije, nema discipline, nema karaktera, nema strasti i nema plana. Ali videli smo to samo u zloslutnim pogledima koji su nagoveštavali zastrašujuću istinu koju vidimo sada kada objektivno sagledavamo prethodne utakmice: poslednjih 15 minuta u Sautemptonu pre nešto više od mesec dana, poslednjih 20 minuta u Evertonu u sledećoj utakmici, duže periode u naredna dva protiv Brajtona i Bornmuta. Sada su ovde bili Stelinijevi Spursi, goli pred svetom, izgledajući usamljeni, izgubljeni stranci ne samo jedni prema drugima već i zbog činjenice da su fudbalski tim.
Mnogi navijači će upirati prstom u igrače i nemoguće je ne složiti se sa njima. Nisu mogli da olakšaju Njukaslu. Bili su drugi u svakom meču ili izgubljenoj lopti. Izbegli su izazove kao da su pokušavali da izbegnu povredu. (Kristian Romero i dalje igra kao da pokušava da se sačuva za predstojeće Svetsko prvenstvo, puštajući Džolintona da ga prođe za prva dva gola — iako nije jedini.) Totenhem je bio taktički bez mozga, igrao je na opasno visokoj liniji, a da pritom nije vršio nikakav pritisak na loptu. Njukaslu je bilo uvredljivo lako da proigra kroz njih ili da im samo ubaci loptu iza leđa, naleti pravo na nju i postigne pogodak. Njihov drugi i četvrti gol bili su bolno slični i bolno očigledni, a Sparsima nije palo na pamet da im otežaju. Kada je Džejkob Marfi postigao treći Njukasl sa 30 jardi, posle devet minuta, niko nije pokušao da pruži otpor. Njukaslu bi bilo teže da igra protiv manekena na treningu.
Mogli bismo po ceo dan pričati o tome kakav je ovo karakterni neuspeh od grupe igrača koji su još jednom teško izneverili fudbalski klub. Neki od uobičajeno rezervisanih članova tima izgubili su živce na poluvremenu u svlačionici, ali je do tog trenutka utakmica već bila izgubljena.
Ali i ovde postoji šira slika. Mogli bismo da krivimo Stelinija što ih je poslao u ovaj 4-3-3, sa bekovskom četvorkom koja se sastoji od najmanje tri, a moguće i četiri, defanzivca koji nisu stvoreni da igraju u takvom sistemu. Ivan Perišić i Pedro Poro su krilni igrači koji su naučili da igraju bekove, ali nisu bekovi. Eric Dier je daleko više kod kuće u bekovskoj trojci. Romero je igrao u četiri za Argentinu, ali u Premijer ligi izgleda da mu je potrebna dodatna zaštita.
Stellini je nakon toga insistirao da je prošle nedelje trenirao igrače zadnje četvorke. Ali to svakako nije tako izgledalo jer su Spursi iz vremena na vreme prekidani. Zapitate se kakva je posvećenost poboljšanju na tom poligonu. Bilo je to poučno da im je potreban povratak na 3-4-3 i uvođenje dečka Davinsona Sančeza prošlog vikenda, da bi prestali da popuštaju svaki put kada bi Njukasl istupio.
Ali Stellini je i sam opasan tip, tako da prelivanje previše krivice na njega izgleda kao da promašuje poentu. Očigledno, Stellini mini-era je propast. On je kasnije rekao da će preuzeti odgovornost ako je sistem kriv, ali je nagovestio da su ovde na delu i drugi problemi. Svi znamo da Stellini ima nasledne probleme koje ne može da reši. On je preuzeo grupu igrača čije je samopouzdanje potpuno uništeno Konteovom erom koja nažalost svuda izgleda isto. Svaki klub koji je bio pod vodećom palicom Kontea, prvih meseci, godina izgleda zategnuto, pod konac, a u trenutku odlaska – devastirano. On je pokušao da ih natera da igraju na drugačiji način, da ih gurne u brzinu na koju nisu navikli, a motor mu je eksplodirao u lice. Ovi igrači su zaboravili kako da igraju na gurajući napred, zaboravili su kako da se brane visoko na terenu, zaboravili su da misle svojom glavom. Sve to nije samo na Steliniju. Stelini je bio pomoćnik bivšek menadžera Antonija Kontea.
Dakle, mogli biste da napravite još jedan korak unazad i kažete da ova katastrofa leži na vratima Kontea. Uveo je ovaj kruti stil igre, psihološku zavisnost od 3-4-3 i okrenutost ka dubokom i zamornom odbrambenom načinu igre. On je ove igrače učinio toliko poslušnim u pogledu svoje taktike da su izgubili sposobnost da sami preuzmu odgovornost. Zatim je na kraju uništio njihovo samopouzdanje – na način za koji će biti potrebni meseci da se oporavi. Ništa od toga nije netačno, a ipak je čak i ta analiza samo polovina priče, zbog toga što je Konte bio čovek koji je doveden da postigne trenutni uspeh, a zatim nije dobio sve alate na koje je navikao. Završio je pola posla, sa Totenhemom koji je prošle sezone završio na četvrtom mestu, ali onda kada su performanse i samopouzdanje počeli da se urušavaju u ovoj, nije izgledao voljan ili sposoban da to popravi. On svakako zaslužuje krivicu, ali nikako sve. Na kraju, da biste stekli potpuni osećaj krivice, neuspeha i odgovornosti, morate da napravite poslednji korak unazad i pogledate gde leži prava moć. Sve se u Totenhemu na kraju vraća Danijelu Leviju.
-
Ne samo zbrkano imenovanje Stelinija, koje je potopilo sve šanse da se oni kao novi menadžeri probiju među prva četiri.
- Ne samo neuspela kocka sa Konteom, drugi put u dve godine Levi je bio zaslepljen idejom da imenuje glamuroznog menadžera velikog imena, zaboravljajući sve što je Totenhem uopšte činilo dobrim.
- Ne samo godine neuspešnog regrutovanja, neuspeha da proda igrače koje je Poketino želeo da proda, nije uspeo da osveži tim dok nije bilo prekasno, nije uspeo da prvo Murinju, a zatim i Konteu da igrače koje su im bili potrebni za pobedu, da bi ga na kraju stavili u ruke Fabija Paraticija, čija prinudna ostavka ove nedelje dodaje još jedan sloj havarije i farse u sve katastrofalnijoj sezoni.
- Ne, ono za šta Levi zaista treba da odgovori je kavernozno odsustvo bilo čega što bi iole podsećalo na fudbalsku strategiju. Prošle su četiri godine od onog uzbudljivog proleća kada su Sparsi otvorili svoj novi stadion i stigli do finala Lige šampiona. Ali od tada nemaju apsolutno ništa da pokažu za to.
Svaka veća odluka je pošla naopako. Jedina objedinjujuća nit bila je Levijeva želja da se ponašaju kao veliki klub — Murinjo, Superliga, Paratići, Konte — umesto da ozbiljno razmišljaju o tome šta je potrebno da bi uspeli. Ovaj poraz je izgledao kao da su sve loše odluke u poslednje četiri izgubljene godine u isto vreme proganjale Totenhem. Ništa od ovoga nije bilo slučajno ili nesrećno; to je bila cena koju su odavno zaslužili da plate.
A sada je jedini čovek koji je u poslednje vreme učinio ovaj klub uspešnim, Poketino, na pol poziciji za posao u Čelziju. Navijači Totenhema zaslužuju da od Levija čuju šta je zapravo fudbalska strategija.
Italijanski stručnjak Kristijan Stelini napustio je funkciju privremenog trenera fudbalskog kluba Totenhem, a Rajan Mejson će preuzeti mesto trenera nakon, kako je Levi opisao, „potpuno neprihvatljivog“ poraza od Njukasla od 1:6 u nedelju u engleskoj Premijer ligi. Oni zaslužuju da ga čuju direktno, ne preko Jutjub kanala Kembridž unije, već da razgovaraju sa njima, o njihovim brigama i prioritetima. Jer kada Sparsi budu domaćini Mančester junajtedu u četvrtak, publika će sasvim jasno izneti svoja osećanja u vezi sa vođenjem kluba.
Following the appointment of Ryan Mason as Acting Head Coach, we can now confirm Ryan's coaching staff ⤵️
— Tottenham Hotspur (@SpursOfficial) April 25, 2023