Sudski postupak protiv 12 bivših rukovodilaca Juventusa uključujući i generalnog direktora fudbalskog kluba Totenhem Fabija Paratičija je počeo ovog meseca. Paratići je napustio Juventus u junu 2021. kako bi preuzeo ulogu sportskog direktora Totenhema, ali optužbe protiv njegovog bivšeg kluba i dalje ga prate u Engleskoj.Pripremno saslušanje, koje će voditi sudija Marko Piko, u istrazi o akciji Prizma, kako se i zove ovaj skandal koji je zatresao Čizmu, trebalo bi da se održi u sudu u Torinu, nakon što su lokalni tužioci naveli da je fudbalski klub kriv za finansijske malverzacije. Juventus je optužen za lažnu korporativnu komunikaciju, lažnu komunikaciju na berzi i opstrukciju nadzornog organa (CONSOB), a tužioci tvrde da su prihodi od transfera veštački, tj lažno predstavljeni u pokušaju da se uravnoteže njihove knjige.
Na preliminarnom ročištu biće odlučeno da li će da se podigne optužnica protiv 12 bivših izvršnih direktora i direktora Juventusa optuženih da su nadgledali navodne zloupotrebe sa mogućnošću suđenj i odlaska u zatvor. Svi umešani negiraju bilo kakvu nepravdu, iako je čitav vrh napustio klub. Među umešanim su bivši predsednik Juventusa Andrea Anjeli, potpredsednik i bivši vezista Pavel Nedved i izvršni direktor Maurizio Arivabene. U januaru ove godine fudbalski savez Italije zabranio je Paratićiju da obavlja bilo koju funkciju u italijanskim utakmicama na 30 meseci. Zabrane su izrečene i Anjeliju, Arivabeneu (obojica po dve godine) i Nedvedu (osam meseci).Sva trojica su napustila svoje uloge u upravnom odboru u decembru, pošto se kriza oko kluba intenzivirala. Paratići će, teoretski, imati važnu ulogu u Totenhemu u potrazi za novim menadžerom, iako je imenovanje Konteovih bivših pomoćnika Kristijana Stelinija i Rajana Mejsona za privremene glavne trenere do kraja sezone, barem donelo nešto više vremena klubu.
Prvo saslušanje koje se desilo ovog ponedeljka je odvojeno od sportskih slučajeva protiv Juventusa, kojih ima dva. Odbor glavnih članova Italijanskog olimpijskog komiteta (CONI) će 19. aprila odlučiti da li da potvrdi ili poništi kaznu od 15 poena u slučaju kapitalne dobiti, a italijanski FA (FIGC) ima otvoren slučaj u vezi sa navodnim manevrima plata. U međuvremenu, Juventusu je ove sezone već oduzeto prvih 15 bodova, što je nanelo ogroman udarac njihovim nadama da će se kvalifikovati za Ligu šampiona sledeće sezone.
Da li je ovo Skandal Poput Kalčopolija?
Definitivno ne. Juventus nije nameštao utakmice, već su sve malverzacije o kojima se u istrazi govori u vezi sa finansijama. Titule ostaju i klub se neće pomerati iz prve lige. Na pitanje novinara italijanske televizije za program „Report“ o slučaju tužioca u Torinu, Paratiči je rekao:
„Svako ima svoje viđenje, naravno, ali kako kažete, sada je to stvarno jednostrano. Neko je u nfazi napada, gde i neko drugi može i mora samo da se brani,a ne može da pređe polovinu linije. Juventus negira da je učinio bilo kakav prekršaj. “
U klupskom saopštenju su rekli:
„Juventus je i dalje uveren da je delovao u skladu sa zakonima i propisima koji regulišu pripremu finansijskih izveštaja, u skladu sa računovodstvenim principima i u skladu sa međunarodnom praksom u fudbalskoj industriji.”
Šta ova istraga znači za italijanski fudbal?
“Samo u Seriji A.” je postao već uobičajen refren, ponekad šaljiv – „Ah, ti ludi Italijani“ – i prečesto obeshrabrujući, zbog svega onog što se dešava u najvećoj italijanskoj ligi.
Neki fanovi smatraju da je to deo njegove privlačnosti. Sva disfunkcija, skandali, kao da je fudbalska verzija pravog kriminalnog podkasta ili jedna od onih emisija o kultovima i italijanskoj mafiji koji su na vrhu striming top-lista. Ali niko kome je zaista stalo do reputacije lige ne bi trebalo da se raduje tome. Vest da je Juventus dobio 15 bodova je loša za klub, a loša je i za Seriju A. Bez obzira za koga navijate, ovo nije razlog za slavlje ako želite da liga povrati izgubljenu poziciju i nadoknadi jaz u prihodu koji vreba iza velike razlike u konkurentnosti između nje i Premijer lige.
Juventus je uložio žalbu na odluku Apelacionog suda koji je smatrao prihvatljivim zahtev tužioca Fudbalskog saveza Italije (FIGC) da se ponovo otvori slučaj zbog prenaduvanih transfera. Ugovori o razmeni i vrednosti koje se pripisuju umešanim igračima privukli su pažnju i to je sada dovelo do zabrane za bivšeg predsednika Juventusa Andreu Anjelija, njihovog bivšeg glavnog fudbalera, a sada generalnog direktora fudbala Totenhem Hotspura Fabija Paratićija, sadašnjeg sportskog direktora Federika. Ćerubini i osam drugih rukovodilaca.
Klub poznat po odbrani je sateran u ćošak sa sve manje sredstava odbrane zbog detaljne i dokazima pune istrage. Pored borbe protiv ovog oduzimanja bodova, predstoji još pravnih bitaka. FIGC navodno razmišlja o tome da li da otvori još jedan slučaj za „manevre sa platama“ – odnosno kako je Juventus odložio plate – tokom najgore pandemije COVID-19, a u vezi sa slulajem i informacijama koje su procurile o Ronaldovom ugovoru
Bilo bi lako da liga i njeni klubovi slegnu ramenima i smatraju da je sve ovo isključivo problem Juventusa, koji su sami sebi doneli. Ali mnogo više je u pitanju. Liga je, na kraju krajeva, jaka onoliko koliko su jaki njeni najveći klubovi. Ako Serija A toga već nije svesna, trebalo bi da bude. Reputacija Serije A kao eminentne evropske lige već je bila u sumraku 2006. godine kada se Kalčopoli, skandal oko moći i uticaja i načina na koji je to doveo do toga, završio prvim ispadanjem Juventusa i kažnjavanjem klubova, uključujući AC Milan sa odbicima bodova. To je narušilo kredibilitet Serije A. Razočarani fanovi su počeli da se drže podalje, nesigurni da li mogu da veruju u ono što vide. Urušeni stadioni učinili su odlazak na utakmice neprivlačnim, kao i pretnja nasiljem navijača.
Previše vlasnika, koji su bili na snazi, zamotali se u bavljenje politikom umesto da reformišu igru i liga je vrlo brzo izgubila kontakt ne samo sa Premijer ligom, već i sa španskom La Ligom i nemačkom Bundesligom. Melandri zakon, koji je ograničio prodaju prava na međunarodno emitovanje na kratkoročne ugovore, značio je skok u Seriji A sa kanala na kanal na stranim tržištima, gubeći vidljivost i destimulišući svoje partnere da ulažu u izgradnju publike.
Kada su vlasnici, uključujući starog pokrovitelja Milana Silvija Berluskonija i bivšeg dobrotvora Intera iz komšija grada, Masima Moratija, prestali da seku čekove i prodali, dva giganta San Sira su takođe počela da lutaju i, baš kada je cena fudbala porasla, liga je morala da računati sa svojom zavisnošću od šećernih tata i trgovanja igrača u svetlu zapanjujućeg zanemarivanja komercijalnih prihoda i prihoda od dana utakmica. Nije iznenađujuće da Serija A nije imala pobednika Lige šampiona od 20113 da je jedan od lidera, milanski Inter podigao trofej. Što ne znači da je prošla decenija potrošena. Jedan od razloga zašto pad Juventusa izaziva toliki šok je taj što je Anjeli vratio klub u veličinu na domaćem terenu i ponovo ga učinio relevantnim na evropskoj sceni. Od 2010. do 2018. godine, Juventus je služio kao model u Seriji A. Otvorili su novi stadion koji ih je izdvojio, uočili budućeg glavnog trenera, zamenili ga drugim i negovali pobedničku kulturu, oprezno izgradnja jednog uspešnog tima za drugim.
Juventus je bio velika nada Serije A. Oni su zadržali zastavu lige tako što su stigli do finala UEFA Lige šampiona 2015. i 2017. godine, dok su se Milan i Inter polako okupljali i vraćali u današnju formu koja je slična onoj s početka veka. U jednom trenutku pre pandemije, osećalo se kao da bi Serija A mogla da se vrati. Kristijano Ronaldo je prešao u Juventus. Inter je namamio trenera serijskog osvajača titule Antonija Kontea u klub i podržao ga do kraja. Aktivistički fond Elliott počeo je da okreće Milano. Velika trojka se ponovo osećala velikom, a takođe i Serija A. Sve više i više stranih investitora je kupilo ligu, a broj obećava da će porasti dovoljno da se odnos snaga udalji od onih italijanskih predsednika koji su zaglavili u svojim putevima.
Optimizam je gotovo zbledeo u skoro tri godine od izbijanja pandemije. Na terenu bi vam moglo biti oprošteno što mislite da je sve u redu. Postoji zabava i, barem na domaćem planu, slučajna takmičarska ravnoteža usred haosa — Serija A će imati četvrtog različitog pobednika u isto toliko godina ako Napoli, koji ima 11 bodova više u trci za titulu dok njihova sezona prelazi polovinu, bude krunisan šampionom po prvi put od 1990. Navijači su se vratili u masama, oslobođeni jednog od najdužih i najstrožih karantina COVID-19 u Evropi. Liga sa zakašnjenjem napreduje na američkom tržištu. Ali ne dozvolite da vas bilo šta od toga zavara da mislite da je sve jednostavno i bezazleno. Trenutni TV ugovor Serije A vredi manje novca od svog prethodnika (sa 657 miliona dolara, to je devetina veličine ugovora u Premijer ligi) i postoji pesimizam u pogledu vrednosti njenog naslednika. Samo jedan član velike trojke Italije — šampion Milan — trenutno je u dobroj formi, zahvaljujući primeni održivog modela pod uticajem podataka koje priznaje okruženje u kojem se nalaze, postižući alhemiju povećanja performansi uz smanjenje troškova.
Only in Serie A…
Ubrzo nakon što je Kajl Krause kupio Parmu 2020., a 777 Partners je sledeće godine kupio Đenovu, saznali su da su ti klubovi uhvaćeni u istoj istrazi o transferu koja je dovela do toga da je Juventus osvojio 15 bodova. Kada je grupa Roberta Plateka preuzela Speciju 2021. godine, iznenada su se našli da moraju da se žale na zabranu transfera u četiri prozora uvedenu jer je administracija pod starim vlasnikom potpisala maloletne igrače iz Nigerije.
To je minsko polje i, depresivno, 2023. je takođe počela na sumorni način, sa igračima Lećea Samjuelom Umtitijem i Lamekom Bandom koji trpe rasističke pretnje i vređanja sa tribina, ultrasi Rome i Napolija se sukobljavaju na autoputu, sa završnim siromaštvom januarskog tržišta transfera i ovim stalnim ispitivanjima koja su usmerena na Juventus.
