Evroliga, najprestižnije takmičenje u evropskoj košarci, je pružala mnogo uzbuđenja od kada je počela da se igra 1958. godine. Mnogi klubovi su se borili za titulu, ali samo nekoliko klubova je uspelo da se izdvoje kao najtrofejniji klubovi u istoriji takmičenja. U ovom tekstu, fokusiraćemo se na pet najtrofejnijih klubova u Evroligi i njihove istorije.
1. Real Madrid
Real Madrid je jedan od najpoznatijih košarkaških klubova u Evropi sa impresivnom kolekcijom od deset evropskih titula, kao i 35 nacionalnih i 27 kup trofeja. Kroz decenije, velike zvezde kao što su Emiliano Rodrigez, Kliford Lujk, Vejn Brabender, Huan Antonio Korbalan, Dražen Petrović, Arvidas Sabonis, Dejan Bodiroga, Luka Dončić i Sergio Ljulj su učinili da Real postane jedan od najslavnijih košarkaških klubova na svetu.
Real je osvojio četiri naslova Evrolige između 1964. i 1968. godine, a zatim i titule 1974, 1978. i 1980. godine. Iako je klubu trebalo 15 godina da osvoji najveću titulu ponovo, Real je postizao uspehe i u drugim evropskim takmičenjima. Sa Sabonisom u timu, Real je osvojio osmi Evroligaški naslov 1995. godine pobedivši Olimpijakos u finalu. U 2007. godini, Luis Bulok i Felipe Rejes, predvodili su tim do novog trofeja, ULEB kupa, kao i trideseti trofej u španskom šampionatu.
Real se vratio na Final Four 2011. godine sa Pablom Lasom kao glavnim trenerom. Takođe je stigao do Evroligaškog finala u 2013. i 2014. godini, ali je izgubio od Olimpijakosa i Makabija iz Tel Aviva.
Lasov tim je ostao veran brzom i zabavnom stilu igre, stičući i iskustvo i čvrstinu neophodnu za gotovo nepobedivost u odlučujućim utakmicama. U sezoni 2014/15, košarkaška Evropa, je videla Real Madrid koji napokon osvaja titulu pobedom nad Olimpijakosom 78-59 u Madridu, osvojivši svoju devetu kontinentalnu krunu i prvu još od 1995. godine.
Real je nastavio svoje godišnje učestvovanje na Final Four završnicama i podigao pehar deseti put 2018. godine, pobedivši Fenerbahče zahvaljujući naporima MVP Evrolige i MVP Final Four-a Luke Dončića.
Prošle sezone, Real je izgubio u uzbudljivoj finalnoj utakmici protiv Anadolu Efesa za samo jedan poen, propuštajući tako priliku da osvoji još jednu titulu.
Sa tako sjajnom istorijom koju treba održati i poštovati, cilj Reala Madrida ostaje isti sa dolaskom svake nove sezone, boriti se za svaki dostupni trofej.
2. CSKA Moskva
CSKA Moskva je jedan od najuspešnijih klubova u istoriji košarke sa osam titula prvaka Evrolige i 18 nastupa na Final Four turnirima od početka ovog veka.
Klub je osnovan 1924. godine i bio je dominantna sila u Sovjetskoj ligi sa 24 osvojena prvenstva između 1945. i 1990. godine. CSKA je takođe bio redovan pobednik na kontinentalnoj sceni, osvojivši prvu titulu Evrolige 1961. godine, a trofej su ponovo podigli 1963, 1969. i 1971. godine.
Nastankom Ruske lige, CSKA je započeo je novu dominaciju i osvojio je devet uzastopnih titula između 1992. i 2000. godine. CSKA se takođe vratio u evropsku elitu osvajanjem trećeg mesta na Final Four-u Evrolige 1996. i Suprolgu-u 2001. godine, kada je klub ponovo postao nedodirljiva sila u ruskoj košarci.
Godine 2005, trener Etore Mesina se pridružio timu koji je već imao zvezde poput Tea Papalukasa, Džej Ar Holdena, Dejvida Andersena i Markusa Brauna. Daljim dovođenjem Matjaža Smodisa, Trajana Langdona i Dejvida Vantarpula, uspeh je stigao brzo, pobedom nad Makabijem Tel Aviv u finalu 2006. godine, CSKA osvojio svoju prvu kontinentalnu titulu u poslednjih 35 godina. Pobeda nad Makabijem u finalu ponovljena je i dve godine kasnije, a CSKA je od tada ostao stalni konkurent za osvajanje naslova prvaka.
Sećanja na bolne poraze u finalima 2009. i 2012. godine su zaboravljena 2016. kada je trener Dimitris Itudis i igrači Nando De Kolo i Miloš Teodosić predvodili tim do pobede na Final Four-u u Berlinu, osvojivši titulu nakon nezaboravne pobede u produžetku nad Fenerbahčeom.
Sve se namestilo ponovo 2019. kada je CSKA osvojio svoju osmu kontinentalnu titulu, tako što je pobedio Anadolu Efes u finalu, što je omogućilo legendarnom centru Kajlu Hainsu da osvoji svoju četvrtu titulu Evrolige.
Efes je 2021. na Final Four-u uspeo da se revanšira ekipi CSKA i pobedi ih u neverevatnom polufinalu rezultatom 89-86. Kasnije je CSKA u meču za 3. mesto izgubio od Olimpije Milano i tako zauzeo 4. mesto.
Trenutno CSKA Moskva ne učestvuje u takmičenju zbog sankcija ruskim klubovima.
3. Makabi Tel Aviv
Kroz istoriju, Makabi je uvek bio u samom vrhu evropske košarke, zahvaljujući izvrsnoj kombinaciji iskusnih izraelskih igrača i talentovanih stranaca.
Makabi je osvojio svoju prvu titulu u Evroligi 1977. godine, a ponovio je uspeh četiri godine kasnije sa sjajnim Berkovičem u timu. Čekalo se do 2001. da bi se podigao trofej Suprolige, čime je prekinut niz od pet finalnih utakmica na kontinentu koje su se završile na pogrešan način.
Sledeća titula stigla je ubrzo, 2004. godine, kada je Makabi ostvario veliku pobedu nad Baskonijom u utakmici za titulu u Moskvi.
Ipak, Makabi se nije zaustavio na tome. Klub se vratio u Evroligu 2006. godine i dve godine
kasnije ponovo se plasirao u finale, ali je CSKA Moskva stao na put njihovim snovima. Ipak, obnovljeni Makabi se vratio na Fajnal Four 2011. godine, kada je u polufinalu savladao Real Madrid, ali je izgubio od Panatinaikosa u finalu.
U sezonama koje su usledile, Makabi nije uspeo da ispuni svoje uobičajene standarde i čak nije uspeo da se plasira u plej-of Evrolige od 2015. godine. Međutim, to ne umanjuje značaj ovog velikana evropske košarke i činjenice da Makabi ostaje jedan od najvećih i najuspješnijih klubova u istoriji evropske košarke.
4. Panatinaikos
Panatinaikos je jedan od najpoznatijih klubova ne samo u Grčkoj, već i u celoj Evropi. Njihova istorija u košarci seže još od 1967. godine kada su počeli dominirati u grčkoj košarci sa 12 osvojenih titula u periodu od 17 godina. Međutim, prava slava je došla sa osvajanjem evroligaških titula.
Prva evroligaška titula je osvojena 1996. godine, a veliku ulogu u tome su imali igrači poput Panajotisa Janakisa, Dominika Vilkinsa i Fragiskosa Alvertisa. Nakon toga, klub je uspeo da osvoji još pet evroligaških titula, postavši tako najuspešniji klub u istoriji Evrolige.
Panatinaikos je uspeo da osvoji drugu evroligašku titulu 2000. godine pod vođstvom trenera Željka Obradovića, nakon pobede nad Makabi Tel Avivom. Usledila su dva uzastopna osvajanja titula 2002. i 2003. godine, a najupečatljiviji trenutak u toj seriji bio je trijumf nad tadašnjim braniteljem titule CSKA Moskvom u Atini sa samo dva poena razlike.
Godine 2011, Panatinaikos je osvojio svoju šestu evroligašku titulu, a ključnu ulogu u tome je imao Dimitris Diamantidis koji je bio MVP Evrolige i MVP Final Four-a. Tadašnji šampion Barselona je poražen u plej-ofu, a potom je Makabi Tel Aviv savladan u finalu u Barseloni.
Iako su se neke stvari promenile u narednim godinama, Panatinaikos je i dalje uspeo da ostane jedan od najuspešnijih klubova u Grčkoj i Evropi. Uzastopne grčke titule su bile samo deo njihovog uspeha, dok su nastupi u plej-ofu Evrolige takođe bili impresivni. Plejmejker Nik Kalatis je bio jedan od najvećih igrača u ovom periodu, postavši dva puta uzastopno rekorder za najviše asistencija u sezoni Evrolige.
Ipak, u poslednje 3 sezone Panatinaikos se neće takmičiti u Top 8 fazi Evrolige što predstavlja veliki neuspeh za klub iz Atine.
Panatinaikos je jedan od klubova koji se uvek ističe svojom veličinom i uspehom u košarci. Njihova istorija u ovom sportu je impresivna i još uvek traje, a to ih čini jednim od najboljih klubova u Grčkoj i Evropi.
5. Olimpijakos Pirej
Olimpijakos Pirej je jedan od najuspešnijih košarkaških klubova u 21. veku, sa impresivnih sedam Final Four turnira, pet puta igranja u finalu i dva osvojena trofeja Evrolige. Osnovan je tridesetih godina prošlog veka, a svoju prvu titulu u grčkoj ligi osvojio je 1949. godine.
Prvo zlatno doba za klub došlo je mnogo kasnije, kada je trener Joanis Joanidis osvojio četiri grčka prvenstva između 1993. i 1996. godine, zajedno sa drugim mestima u Evroligi 1994. i 1995. godine.
Dušan Duda Ivković se pridružio timu kao trener 1997. godine i Olimpijakos je odmah postao prvi grčki tim koji je osvojio „tripl-krunu“ – grčko prvenstvo, Kup i Evroligu, pobedom nad FC Barselonom u Rimu 73-58, na leđima igrača poput Dejvida Riversa, Sigalasa, Edija Džonsona, Panajotisa Fasulasa, Franka Nakića i Milana Tomića.
Nakon nekoliko godina bez velikih uspeha, „Crveno-beli“ su se konačno vratili na Final Four 2009. godine, ali su izgubili u polufinalu – kao i u finalima grčke lige i Kupa – od najvećeg rivala Panatinaikosa. Godine 2010. Olimpijakos je stigao do finala Evrolige u Parizu, ali je Barselona odnela pobedu.
Najupečatljiviji trenutak u njihovoj istoriji se desio u finalu Evrolige 2012. godine, kada su se u Istanbulu vratili iz 19-poena minusa i na kraju pobedili moskovski CSKA sa 62-61, zahvaljujući košu Printezisa u poslednjoj sekundi. I tako nakon 15 godina osvoji trofej Evrolige.
Godinu dana kasnije, pod vođstvom trenera Jorgosa Barcokasa, Olimpijakos je odbranio titulu na Final Four-u u Londonu, gde je Vasilis Spanulis ponovo bio heroj, osvojivši nagrade za najkorisnijeg igrača Evrolige i Final Foura. Crveno-beli su tada savladali CSKA i Real Madrid.
Trener Ioannis Sfairopoulos je predvodio Olimpijakos do dva finala Evrolige, 2015. i 2017. godine, ali su tada izgubili od Reala i Fenerbahčea. Posle pet finala Evrolige za osam sezona, visoki standardi se nisu mogli održati u sledećih četiri godine.
Međutim, sa novim liderima kao što su Kostas Slukas i Saša Vezenkov, Olimpijakos se vratio u Final Four u 2022. godini, nakon što su eliminisali AS Monaco u pet utakmica u neverovatnoj seriji plej-ofa. Ipak, izgubili su u polufinalu od kasnijeg šampiona Anadolu Efesa, nakon koša Vasilija Mičića u poslednjoj sekundi. Vezenkov je izabran u prvu petorku Evrolige, dok je Sloukas osvojio drugi tim Evrolige, a crveno-beli su takođe osvojili duplu krunu u grčkoj ligi i kupu.
Sa stabilnom strukturom, ključnim igračima, talentom i strastvenim navijačima, Olimpijakos se svakako smatra jednim od glavnih favorita za osvajanje Evrolige u sezoni 2022-23.
Ovi klubovi su ostavili neizbrisiv trag u evropskoj košarci, a mnogi sa pravom smatraju da su to i najbolji evropski klubovi u istoriji. Nadamo se da ćemo i u narednim godinama gledati ove klubove kako igraju završnicu Evrolige i osvajaju trofeje.
